Ајка Хрњичина Мустајбегов мејданџија 0001    Вино пију Удвињани млади 0002    На Удвини у беглук механи, 0003    Међу њима и Мустајбег Лика 0004    У врх стола до топла пенџера. 0005    Све је сио ајан до ајана, 0006    Што у какав еглен ударили: 0007    Сваки себе и свог коња фали, 0008    И гдје је која на наму дивојка. 0009    Бег им мучи, ништа не говори, 0010    Врло беже нујан и зловољан. 0011    Питају га удвињски ајани: 0012    „О Мустајбег, од све Лике главо! 0013    Што си тако нујан и зловољан? 0014    Дедер нами у беглуку кажи!“ 0015    Онда њима беже бесидио: 0016    „Удвињани, моји соколови! 0017    Како, дицо, нујан бити не ћу? 0018    Кад ме је тежак мејдан појахао 0019    Од ђидије Владикић-Јована 0020    Са Котара, из ћесаровине, 0021    Јер је мени књигу оправио, 0022    Шта ми је Јован у књизи правио: 0023    ,О Мустајбег дирек од Удвине! 0024    Чуо јесам, па ми људи кажу, 0025    Да ти имаш Златку на оџаку, 0026    Да о њојзи бутум дрма Лика 0027    И шездесет и четири града, 0028    Чула је се у ћесаровину. 0029    Па ето ти књига од менека, 0030    Спреми своју на оџаку Злату. 0031    Шаљи ми је на Котар камени, 0032    Мустајбеже, да се женим с њоме; 0033    Ако ли је ти послати не ћеш, 0034    Ти се спремај на мејдан јуначки; 0035    Ако л’ не смиш на мејдан изаћи, 0036    А ти, беже, мејданџију тражи; 0037    Ако не мореш наћи мејданџије, 0038    А не деш ми послати дивојке, 0039    Ето мене на широку Лику, 0040    Ја ћу, беже, на вас ударити, 0041    Ја ћу вашу поробити Лику, 0042    Јопе твоју ујагмити Злату, 0043    Па се, беже, оженити с њоме.’ 0044    С тог сам, дицо, нујан и зловољан, 0045    Јер у Лици тог јунака нејма, 0046    Да Јовану на мејдан изађе; 0047    А ја, дицо, за мејдана нисам, 0048    Тешко с’ могу на коњу држати.“ 0049    Њему вели фаљени Алага: 0050    „О Мустајбег, од све Лике главо! 0051    Да ја теби мејданџију кажем, 0052    Који хоће на мејдан изаћи 0053    А за твоју Злату јединицу! 0054    Дедер пиши књигу на колину, 0055    Шаљи књигу у љуту Крајину 0056    А на руке Хрњовини Муји. 0057    Јер тако ми Бога великога, 0058    Како знадем на Кладуши Мују: 0059    Да је пена од све седам краља, 0060    Би им свима на мејдан изашо, 0061    Камо л’ не би Владикић-Јовану, 0062    Кад би тако при образу било.“ 0063    Кад је чуо бег Мустајбег Лика, 0064    Бег се фати дивит’ и калема 0065    А и биле књиге брез јазије, 0066    Па написа књигу на колину, 0067    Па он виче Еминић-Алију, 0068    Даде њему књигу написану, 0069    Да је носи на Кладушу Муји. 0070    Оде Але низ мехке рудине, 0071    Па окрену изнад Корјенице, 0072    И удари преко Плишевице, 0073    Тира ата на Завоље свога, 0074    Управи га испод Плишевице, 0075    Па окрену Тршцу и Корани, 0076    Корану је воду прегазио, 0077    Крај Штурлића управи алата, 0078    Па он сађе на Кладушу билу 0079    А до куле буљубаше Мује. 0080    Кад униђе момак у одају, 0081    Ал Хрњица у одаји нема, 0082    Него Ајка сестра Хрњичића. 0083    Еминић јој турски салам викну, 0084    А дивојка салам отпримила, 0085    Па испред њег на ноге скочила, 0086    Посади га код топла пенџера, 0087    Она њему хожгелдију даје: 0088    „Је си л’, брате, здраво и весело, 0089    Куд си пошо, алата потиро? 0090    Дедер Ајки у одаји кажи!“ 0091    „ „Здраво јесам, сестро Хрњичића, 0092    Сестро, пошо до твог брата Мује, 0093    Имам једну књигу на његака.“ “ 0094    Њему вели Хрњичића Ајка: 0095    „Овди брата ни једнога нема, 0096    Јер је Мујо чету покупио, 0097    Отишо је у Петрову гору, 0098    Да он тражи Вука харамбашу. 0099    Дај ми, брате, књигу написату, 0100    Да ја видим, што се у њој пише.“ 0101    Он јој даде књигу написату, 0102    Она узе, па је разавила, 0103    Па кад виђа, шта с’ у књизи пише, 0104    Она вели Еминић-Алији: 0105    „Еминићу, брате нерођени, 0106    Нерођени баш ко и рођени! 0107    Ја те молим ко и брата свога: 0108    Немој мене на Лици отказат’, 0109    Да ме знаду личке набодице, 0110    Ја ћу, вјера је, на Лику изићи, 0111    За Злату ћу на мејдан изаћи 0112    Копилету Владикић-Јовану.“ 0113    Еминић јој вели у одаји: 0114    „Немој, Ајко, ако Бога знадеш! 0115    Да погинеш, сестро, у мејдану, 0116    Тревила се јеси женска глава, 0117    Срамота је нашег Мустајбега, 0118    Па срамота све широке Лике, 0119    То би с’ чуло до цара нашега, 0120    Шта би реко девлет у Стамболу, 0121    Да веш нигди мушке главе нема.“ 0122    Њему вели сестра Хрњичина: 0123    „Немој, брате, обадва ти свита! 0124    Ја ћу њему на мејдан изаћи, 0125    А бегу ћу ја казати твоме, 0126    Да сам глава Стамболија Але, 0127    Да сам сашо Хрњичиној кули, 0128    Нисам нашо никога код куле, 0129    Браћа да су чету покупила, 0130    Па отишла у Петрову гору 0131    Потражити Вука харамбашу.“ 0132    Але рече, да казати не ће. 0133    Њему вели Хрњичића Ајка: 0134    „По Богу брате, Еминић-Алија! 0135    Сад ти хајде на широку ’Лику, 0136    Док ја себе и ђогата спремим. 0137    Мени ваља још у Стину сићи 0138    А до куле диздар-Османаге, 0139    Побратима мога брата Мује, 0140    Јер је скоро сашо од Стамбола, 0141    У Стамболу скројио одило 0142    И довео Стамболију дору, 0143    Што му га је девлет поклонио, 0144    Каква данас у серхату нема; 0145    Донио је сабљу из Стамбола, 0146    Која сиче под оклопи Нимца; 0147    А донио два, златна селмана, 0148    Каквих данас у јунака нема: 0149    Па ћу од њег искати одило 0150    И његова Стамболију дору, 0151    Јер ја не смим на ђогату ићи, 0152    Ђогу знаде сва широка Лика, 0153    Па га знаду обадва Котара.“ 0154    Њојзи вели Еминић Алија: 0155    „Давор’ Ајко, сестро Хрњичина! 0156    Кад је диздар дошо из Стамбола, 0157    Баш ћу с тобом ја у Стину сићи, 0158    Ја у Стини виђати диздара, 0159    Јер је диздар и мој побратиме.“ 0160    Кад то чула сестра Хрњичина, 0161    Она вели Еминић-Алији: 0162    „Чекај, брате, док се спреми Ајка!“ 0163    Па побиже у другу одају, 0164    Не казује остарилој мајци: 0165    У одаји сандук отворила, 0166    Повадила бутум ђеисију, 0167    Што облачи Омерица мали, 0168    Када пође гледат дивојака. 0169    Узе Ајка, па обуче на се, 0170    Она с врата одбаци гердане, 0171    Пушта врану косу по плећама, 0172    Па навуче чизме на калчине, 0173    А припаса на гајтаних ћорду. 0174    До ђогата свога брата сађе, 0175    Ђогу спреми на президу мамна, 0176    Па упаде у халват-одају, 0177    Она вели Еминић-Алији: 0178    „Устај, Але, да ми походимо!“ 0179    Испадоше они у авлију, 0180    Па готове ате поклопише. 0181    Угледа је остарила мајка, 0182    Гдје искочи из авлије ђогу, 0183    Ал залуду, вратити је не ће! 0184    Од Кладуше ате управише, 0185    Па сиђоше у Стину камену. 0186    Кад се билој помолише кули, 0187    Угледа их диздар са пенџера, 0188    Сам мислио, а сам говорио: 0189    „Е тако ми Бога великога! 0190    Оног једног коњаника знадем 0191    На алату широкога врата, 0192    Оно ј’ побро Еминић Алија, 0193    А тобџија Лике Мустајбега; 0194    Оног не знам, што је на ђогату, 0195    Ђогу знадем, ал момка не знадем, 0196    Јер је ђогат побратима мога, 0197    ’Наког момка у Крајини нема.“ 0198    Они сишли кули и авлији, 0199    Пред њих диздар спаде у авлију, 0200    А Еминић њему салам виче, 0201    Њима диздар салам отпримио. 0202    Одјахаше ате у авлији, 0203    Уведе их диздар у одају, 0204    Онда њима хожгелдију даје: 0205    „Јесте л’, браћо, здраво и весело?“ 0206    „ „Здраво јесмо, Богом побратиме!“ “ 0207    „Давор’ побро, Еминић-Алија! 0208    Је л’ ти здраво Лика Мустајбеже, 0209    Јесу л’ здраво по Лици јунаци, 0210    Каква вам је по пољу литина?“ 0211    „ „Здраво је, побро, Лика Мустајбеже, 0212    А здраво су по Лици јунаци, 0213    Добра нам је по пољу литина.“ “ 0214    Диздар вели сестри Хрњичиној: 0215    „Емшерија у мојој одаји! 0216    Ђогу знадем побратима свога, 0217    Немој мени данас замирити, 0218    Ја тебека у главу не знадем.“ 0219    Њему сестра вели Хрњичина: 0220    „Побратиме, диздар Османага! 0221    Зар ти не знаш Хрњице Омера? 0222    Ово ј’ глава Омерица мали.“ 0223    „ „Је л’ ти здраво на Кладуши Мујо, 0224    Је ли здраво Халил у Кладуши, 0225    Је л’ вам здраво на оџаку мајка? “ “ 0226    „Здраво јесу, вјеру ти задајем, 0227    Мујо ти је селам оправио, 0228    Да му шаљеш са јасала дору, 0229    А и своје такум и одило; 0230    Јер је Муји књига чатисала 0231    Од нашега Лике Мустајбега: 0232    Зове Мују на мејдан јуначки 0233    Копилету Владикић-Јовану. 0234    Љут је бега мејдан појахао, 0235    Јер га Јован на мејдан позивље. 0236    А ишће му Злату са оџака: 0237    Ја изаћи на мејдан јуначки, 0238    Ја послати Злату са оџака. 0239    Не море је беже пригорити, 0240    Са оџака Злате опремити; 0241    Ал је бегу при образу тешко, 0242    Па је беже књигу оправио 0243    На Кладушу, моме брату Муји, 0244    Да он за њег на мејдан изађе. 0245    Мујо не сми на ђогату сићи. 0246    Ђогу знаде сва широка Лика, 0247    Па га знаду обадва Котара. 0248    Мујо ти је селам оправио, 0249    Да му шаљеш Стамболију дору 0250    И одило из сандука свога, 0251    Што с’ донио из Стамбола била.“ 0252    Њојзи вели диздар Османага: 0253    „Давор’ брате побратима мога! 0254    Валио би сина пригорити, 0255    Нег дората мамна са јасала, 0256    Ал га ј’ реда Муји оправити.“ 0257    Он се фати руком у џепове, 0258    Па јој баци кључе од себека: 0259    „Ето Омере, кључи од менека! 0260    Ти у другу униђи одају, 0261    Па отвори сандук у одаји, 0262    Из сандука извади одило, 0263    А ја одох сигурати дору.“ 0264    Ајка липа тешко дочекала, 0265    Узе кључе, у одају уђе. 0266    У одаји сандук отворила. 0267    Када дигла капак од сандука, 0268    Сва је бутум сијнула одаја 0269    Од одила диздар-Османаге. 0270    А дивојка своје поснимала, 0271    Диздарево па облачи на се: 0272    Обуче најпри сајали чакшире 0273    Од велике саје венедичке, 0274    А чакшире кроја стамболскога, 0275    Куд шавови, све златни харчови, 0276    На чакширах ковче позлаћене, 0277    А око њих решма позлатита, 0278    Срила јој се хама на колиних. 0279    Уз колина дви од злата гране, 0280    Свака грана језеро цекина, 0281    Извиле се недома итмача. 0282    Па обуче дви ислах гечерме, 0283    На свакој су токе и илике, 0284    Испод врата крила позлатита, 0285    Дуља су јој крила од рамена, 0286    Па обуче џебе позлаћено, 0287    Па обуче кратка копарана, 0288    Срмали пуца са обидве стране, 0289    Уз рукаве колчаци од злата, 0290    Од лаката Ајки до ноката. 0291    Па обуче дугмали доламу, 0292    Дугмета јој са обидве стране, 0293    Сва дугмета од жежена злата, 0294    Уз нидарца тридесет путаца, 0295    Свако пуце маџарију важе, 0296    А најгорње, што под грлом пење, 0297    То јој важе тријест и четири. 0298    То је пуце на бурму сковато: 0299    Кад би момак рујно пио вино, 0300    Кад путује, чаше не трибује, 0301    Одвије пуце, па с’ напије вина, 0302    То јој пуце пуну литру важе. 0303    Кад га сапе под грлом дивојка, 0304    Оно с’ Ајки крајем грла ваља 0305    Баш ко сунце прико неба сјајна. 0306    Кратак ћурак на плећа бацила, 0307    По прсих му срмали чапрази, 0308    А по плећих од злата кругови, 0309    У кругових од злата пулчази, 0310    У пулчазих мави каменови, 0311    Из њих модри бију пламенови, 0312    Од његака ждрака ошибује, 0313    Сарлаише како жарко сунце: 0314    Видило би с’ при њем вечерати 0315    У поноћи ко при јасној свићи. 0316    Па припаса срмали силахе, 0317    За пас зади два селмана златна, 0318    Пониже њих палу оковану; 0319    А натурну пошу јењичарску, 0320    Златна поша стаде над очима; 0321    Па пореда тринест челенака, 0322    Сваки дирек од сухога злата, 0323    Сама фатла на тринест дирека, 0324    Та је фатла на чекрк сковата, 0325    Па кад ејан са планине пухне, 0326    Окриће се на златну стожеру, 0327    Дофаћа јој перје од челенки, 0328    Жуберкају Ајки око главе 0329    Баш ко момче и липо дивојче 0330    На пенџеру, прима мисечини. 0331    Из сандука сабљу извадила, 0332    Балчаци јој од фиљева зуба, 0333    А диплуци од срме каљене, 0334    На златан је гајтан припасала. 0335    Па натеже чизме и калчине, 0336    Дикла баци по чизмах калчине, 0337    Златни ђули пали по ступалих. 0338    Кад се липа сигура дивојка, 0339    Она сиђе у авлија билу, 0340    Кад ли диздар по авлији хода, 0341    Диздар хода, а дората вода, 0342    Чудно с’ добар вије по авлији 0343    Сав у пусту рахту позлаћену: 0344    На њему је седло татарија, 0345    А на седлу хаша позлаћена, 0346    Срмали је решмом оптрачита, 0347    А из решме ките обисите, 0348    А на китах срмали тулије, 0349    Бију добра ата по кукових. 0350    Под коланом везена гадара, 0351     О ункашу три шиша преуска, 0352    С десне стране перна буздохана, 0353    Прико коња висе кубурњаци, 0354    А у њима дви брешанке мале, 0355    Златних капа, срмали кундека. 0356    Те су пушке у Бреши ковате, 0357    А у клетих Млецих окивате, 0358    У нимачком зрну исписате. 0359    Обузда га уздом решманкињом, 0360    Та му решма до по пала врата, 0361    С врх башлука до по стрименлука, 0362    Златна му пала печа над очима, 0363    Ваља му се ђубе на прсама, 0364    Печа важе дванејст маџарија, 0365    Само ђубе дваест и четири. 0366    До њег дође сестра Хрњичина, 0367    Префати му четири колана, 0368    А забаци четири кајаса, 0369    Два синџирли,’ а два ибришимли; 0370    Синџирли су раз тешка мејдана, 0371    Ибришимли раз ашиковања. 0372    Ајка с’ фати ливе узенгије, 0373    Од дората диздар одскочио, 0374    Посиде га сестра Хрњичина. 0375    Да т’ је било стати погледати, 0376    Како дорат нару показује: 0377    Све од. биса за миздрека клиса, 0378    А диздар им врата отворио. 0379    Искочише на авлијнска врата, 0380    Па од Стине ате управише 0381    Билом Бишћу и Уни леденој, 0382    Па у Бишћу конак учинили 0383    У ајана Попрженовића, 0384    Па у јутро рано подранили. 0385    И ага с’ спреми Попрженовићу, 0386    Па појаха врана косатога, 0387    С њиме пође Зукан бајрактару, 0388    И од Рибића два Шејтанагића, 0389    Отискоше Бишћу на капију, 0390    На Завоље ате истираше, 0391    Ударише преко Плишевице, 0392    Изиђоше више Корјенице, 0393    Уз рудине ате управили. 0394    Оштро Ајка гони мамна дору. 0395    Оштро гони, а добар се љути, 0396    По два копља у вишине клиса, 0397    По четири фата у дуљину, 0398    Каткад лази на стражњих ногама, 0399    Прве меће код колана ноне. 0400    Похладно се јутро пригодило, 0401    На ноздрве полићу димови, 0402    Конда пред њим пуцају пиштоље. 0403    А погледа бег Мустајбег Лика 0404    Са пенџера из беглука свога. 0405    Бег савио личке набодице 0406    Код Црваћа, ледена бунара, 0407    Савио их четири хиљаде. 0408    Водају се ати племенити, 0409    Ступају момци у нових чизмама, 0410    Батају ати у нових поткових, 0411    А вију се зелени бајраци, 0412    Ударају јасни таламбаси, 0413    Јер бајраци ко непски облаци, 0414    Копља пуста баш ко шума сува. 0415    Бег познаје новог коњаника, 0416    У беглуку вели Удвињаном: 0417    „Дицо моја, Удвињани млади! 0418    Ето мога Еминић-Алије, 0419    Уз њег аге Попрженовића 0420    И његова Зукан-бајрактара! 0421    Зукан јаше виленог чилаша, 0422    И два брата два Шејтанагћиа, 0423    Два су брата, Мухо и Алага. 0424    Него, дицо, моји Удвињани, 0425    Јанда један на дорату скаче. 0426    Ја како сам пошо четовати, 0427    ’Наког коња ја видио нисам, 0428    ’Наког коња ни ’наког јунака, 0429    Нит га има у серхату нашем. 0430    На његову јаху гледајући, 0431    ’Наке јахе у свој нема Лици 0432    У шездесет и четири града, 0433    Ја га мутлак познати не могу.“ 0434    Гледају га личке набодице, 0435    Познају га, познати не могу. 0436    Не зна нико сестре Хрњичине. 0437    Ја кад Ајка до беглука дође, 0438    Она фрци са дората мамна, 0439    А испаде Хамза циганине, 0440    Вирна слуга Лике Мустајбега, 0441    Па јој мамна уфати дората, 0442    Хамза хода, а дората вода. 0443    Липа Ајка у беглук униђе, 0444    Ал одаја пуна Удвињана, 0445    Међу њима и Мустајбег Лика 0446    У врх стола до џама пенџера. 0447    Ајка салам викну у одаји, 0448    Па беговој полетила руци, 0449    Бег јој не да руке пољубити, 0450    Ћедиваше Ајку прегрлити. 0451    Хитра се је Ајка пригодила, 0452    Па се натраг липа иступила, 0453    Не да с’ Ајка бегу прегрлити, 0454    Вен јој беже мисто начинио, 0455    Па јој беже хожгелдију даје: 0456    „Оклен јеси, од сента којег си, 0457    Како с’ зовеш родом и племеном?“ 0458    Њему Ајка вели у беглуку: 0459    „О Мустајбег, од Удвине крило! 0460    Ово ј’ глава из Стамбола Але, 0461    Па сам сашо Хрњичиној кули, 0462    А Хрњице ни једнога нема, 0463    Јер је Мујо чету покупио, 0464    Пошо ћерат’ Вука харамбашу, 0465    А ја сам се онде пригодио, 0466    Кад је твоја тамо књига сишла. 0467    Никад нисам на мејдану био, 0468    Ја се примих књиге написате 0469    И мејдана Владикић-Јована; 0470    Ал ти не ћу Злате са оџака, 0471    Него хоћу на мејдан изаћи 0472    Раз хатора Бога великога, 0473    Раз гајрета цара честитога, 0474    Пораз нама личких набодица.“ 0475    А њој вели бег Мустајбег Лика: 0476    „Фала теби, Стамболија Але! 0477    Вавик ће соко излећи сокола, 0478    А јунак ће родити јунака.“ 0479    То му рече, на ноге скочио, 0480    Оде беже својој билој кули, 0481    Па он спреми себе и голуба, 0482    Спреми му се све тријест делија, 0483    Посидоше ате у авлији, 0484    Бег испаде граду на капију. 0485    Кад виђаше личке набодице 0486    Свога бега и делије младе, 0487    Из одаје на ноге скочише, 0488    Сваки с’ својој појагмио кули. 0489    Готови им ати сигурати, 0490    Водају се добри по авлијах, 0491    Своје добре коње посидоше, 0492    Па сиђоше бегу и Црваћу. 0493    Подиже војску Лика Мустајбеже, 0494    Па окрену с њоме крај Пећине, 0495    Крај Пећине испод Шњеготине, 0496    Испод куле Бајагић-Омера, 0497    Изнад куле Јагрић-Хусеина. 0498    Сађе беже на Цетину равну 0499    А до куле Бабахметовића, 0500    Дочека га Бабахмете стари. 0501    Ага хода и алата вода, 0502    Код аге је седам пособаца, 0503    Све синова како соколова. 0504    Поклопише ате племените, 0505    Управише ате на пољане, 0506    На пољане Синобадевића 0507    Под Динару, високу планину. 0508    Јер је беже књигу оправио 0509    Копилету Владикић-Јовану: 0510    „Јоване, ето књига од менека! 0511    Ако ниси котарска влахиња, 0512    Деде сиђи на дуге пољане 0513    А до хунке царске и ћесарске, 0514    Чуј Јоване, до Лисковца кланца, 0515    Онди ћемо мејдан подилити.“ 0516    Нека иду, куд је њима драго! 0517    Да видимо Хрњичића Мује! 0518    Када Мујо својој сиђе кули, 0519    Мујо и брат гојени Халилу, 0520    А и с њима Омерица мали, 0521    И побро им Орловић Халилу 0522    И побратим Ковачевић Рамо, 0523    Од Дрежника Ливак Омерага, 0524    Од Мутника Самарџић Османе, 0525    А од Пећи Мумин харамбаша, 0526    Од Цазина Топић Реџепага, 0527    А од Стине кулауз Ризване: 0528    То су Мујини били побратими. 0529    Истом они сиде у одаји, 0530    А Мујо им ни за што не знаде, 0531    Нит ког пита за сестрицу Ајку, 0532    А не знаде, ђоге да му нема. 0533    Кад погледа са пенџера Мујо, 0534    Он угледа диздар-Османагу 0535    А од Стине побратима свога, 0536    Гдје Мујина он јаше ђогата, 0537    Ђогу гони Хрњичиној кули. 0538    Мујо своме брату говорио: 0539    „Мој Халилу, мој брате рођени! 0540    Ето побре диздар-Османаге! 0541    Оклен јаше он ђогата мога? 0542    Скоро је диздар сашо из Стамбола, 0543    Стамболију дојахо дората, 0544    Мој му оклен ђогат са јасала?“ 0545    Тако с’ Мујо с братом приговара, 0546    Том се чуде сва три брата млада, 0547    Сва три брата, три Хрњице младе. 0548    У том диздар у авлију дође, 0549    Он одјаха ђогу у авлији, 0550    Па Хрњицу Мују довикује, 0551    Озива се из одаје Мујо. 0552    Диздар води у презид ђогата, 0553    Па се томе чуду зачудио: 0554    „О мој Боже, на свачем ти фала! 0555    Ено Мује у кули каменој, 0556    А мог доре на јаслама нема, 0557    Ко би мене излал учинио, 0558    Па би мога одјахо дората!“ 0559    Он окрену кули уз мостове. 0560    Када диздар у одају уђе, 0561    Њима диздар турски салам викну, 0562    Сви испред њег на ноге скочише, 0563    Па диздара добро дочекаше 0564    На саламу и турском ићраму. 0565    Диздар Осман сиде код пенџера. 0566    Њему вели у одаји Мујо: 0567    „Побратиме, диздар-Османага! 0568    Оклен мога ти дојаха ђогу?“ 0569    „ „Не питај ме, побратиме Мујо! 0570    Дође момак на ђогату твоме, 0571    И с њим дође Еминић Алија. 0572    Ђогу знадем, а момка не знадем, 0573    Ја га питам, ко је и окле је, 0574    Мени момак рече у одаји: 0575    ,Ово ј’ глава Хрњица Омере, 0576    Па је мене Мујо оправио, 0577    Да му пошаљеш великог дората 0578    И одило из сандука свога, 0579    Што с’ донио из Стамбола била, 0580    Јер је Муји била књига стигла 0581    А од бега личког поглавара, 0582    Јер је бега мејдан појахао 0583    Од ђидије Владикић-Јована, 0584    Он му ишће са оџака Злату. 0585    Муји беже књигу оправио, 0586    Да за њега на мејдан изађе, 0587    Па му ђогат није за мејдана, 0588    Њешто му се ђогат охастио.’ 0589    Тако ме је момак преварио, 0590    Мој обуче такум и одило, 0591    А одјаха мог коња дората. 0592    Ја га не знам, ко је ни оклен је.“ “ 0593    Кад то чуо од Кладуше Мујо, 0594    Мујо с’ руком шину по колину: 0595    „Куку мати, велика жалости! 0596    Тако мени Бога великога, 0597    То је глава моја сестра Ајка! 0598    Ајкуна је једна женска глава, 0599    Па би могла, куку, погинути.“ 0600    Па је Мујо на ноге скочио 0601    И на оџак мајци излетио, 0602    А сијну му пала голотрба: 0603    „Казуј, мајко, камо сестра Ајка? 0604    Казуј мајко, сад т’ одсикох главу!“ 0605    „ „Не знам, сине, вјеру ти задајем! 0606    Само виђах са топла пенџера, 0607    Гдје искочи из авлије ђогу, 0608    Све је на њој Омерово одило, 0609    С њоме, синко, Еминић Алија.“ “ 0610    Онда с’ Мујо натраг повратио, 0611    Па Халилу говорио своме: 0612    „Мој Халилу, мој брате рођени! 0613    Боље ми спремај великог алата, 0614    А и себи вранца косатога, 0615    Омерици шару бедевију!“ 0616    Халил намах низ кулу окрену, 0617    Па му спрема великог алата, 0618    Себи спрема врана косатога, 0619    Што му га је Мујо набавио, 0620    Набавио код Сења каменог, 0621    Кад је згубио Гавран-капетана, 0622    Па испод њег вранца ујагмио, 0623    Халилу га поклонио своме; 0624    Омеру спреми шару бедевију. 0625    Онда с’ и он спреми у одаји, 0626    И побре им на ноге скочише, 0627    Испадоше у авлију билу. 0628    Посиде диздар Мујина ђогата, 0629    А Мујо ће великог алата. 0630    И остали ате поклопише, 0631    Искочише на авлијнска врата, 0632    Падош’ добрим атом по перчиних. 0633    Од Кладуше на широку Лику 0634    Дванест пуних што има сахата: 0635    Све су они у три покупили 0636    Ја кад Мујо на Лику изиђе, 0637    Хабер узе на широкој Лици, 0638    Да је беже веш одвео војску. 0639    Он окрену на Цетину равну, 0640    У Динару Мујо ускочио, 0641    Уз планину ате управише. 0642    Нека иду, куд је њима драго! 0643    Да видимо Лике Мустајбега! 0644    Бегова пала на пољани војска; 0645    А код хунке царске и ћесарске 0646    Логор лежи Владикић-Јована, 0647    Јер је сила стала прима сили. 0648    Ту је Јован шатор разапео, 0649    Па он сио рујно пити вино, 0650    Вода му се путаљ крај шатора 0651    У марвантих и чатал уларих, 0652    Четверо га вода лацманчади. 0653    Ајка хода, а дората вода, 0654    Све погледа од коња дивојка 0655    Уз Динару високу планину, 0656    Јер се боји браће од Кладуше, 0657    Да јој не би браћа тамо стигла, 0658    Не би јој дали на мејдан јуначки. 0659    Када једном Ајка погледала, 0660    Низ Динару магла полетила, 0661    Све јој магла лети на сврдлове, 0662    На чекрке небу под облаке. 0663    Из Динаре алат излетио, 0664    Она позна свога брата Мују, 0665    Пореди му Халил на гаврану, 0666    С друге стране мали Омерица, 0667    За њима је диздар на ђогату, 0668    И за њима дванест побратима. 0669    Одјахаше ате племените 0670    На мераји код свог Мустајбега. 0671    Њему Мујо турски салам викну, 0672    Бег њемука салам отпримио, 0673    Свима њима хожгелдију даје, 0674    За јуначко питају се здравље. 0675    Кад рекоше, да су здраво били, 0676    Мујо вели свом брату Халилу: 0677    „Мој Халилу, мој брате рођени! 0678    Врана подај брату Омерици, 0679    А ти хајде кроз ордију прођи, 0680    Своју сестру исприка погледај, 0681    Да ниј’ Ајка чехру изгубила, 0682    Јер ако буде чехру изгубила, 0683    Вира је, не ће на мејдан јуначки. 0684    Ако не буде чехре проминула, 0685    Нек изађе на мејдан јуначки, 0686    Ал ћу с’ и ја близу пригодити.“ 0687    Оде Халил кроз ордију проћи, 0688    Свог ће брата Мује послушати. 0689    Кад исприка погледа дивојку, 0690    Он се натраг Муји повратио: 0691    „Брате Мујо од мене старији, 0692    Тако мени дина и имана! 0693    Да је пена од све седам краља, 0694    Свим би Ајка на мејдан изашла, 0695    Камо л’ саму Владикић-Јовану: 0696    Херећетли наша је дивојка.“ 0697    „ „Нека, брате, милом Богу фала!“ “ 0698    Вид’ дер Ајке, да мирује не ће! 0699    Све се боји браће од Кладуше, 0700    Нег дорату префати колане, 0701    Посиде га на пољанах равних, 0702    До шатора коња управила. 0703    Рабум драги, што с’ од Ајке ради, 0704    Е од Ајке и мамна дората! 0705    Јер јој добар наре показује, 0706    Често с’ баца на обидве стране, 0707    А њу гледа Владикић Јоване. 0708    До шатора дотира дората, 0709    Ни Бога му не ће навикнути, 0710    Нег му Ајка вели са дората: 0711    „О Јоване, од кује копиле, 0712    Устај намах, да се огледамо!“ 0713    Њојзи вели Владикић Јоване: 0714    „О Турчине, Стамболија Але! 0715    Што с’ се тако аси учинио? 0716    Ни Бога ми ти да викнеш не ћеш!“ 0717    Њему вели сестра Хрњичина: 0718    „О копиле, Владикић-Јоване! 0719    Душманин си, за Бога не знадеш. 0720    Ти, Јоване, да за Бога знадеш, 0721    Тражио не би турских дивојака. 0722    Знаш, копиле, Владикић-Јоване! 0723    Докле тече једнога Турчина, 0724    Туркињом се оженити не ћеш, 0725    Сваки ће ти на мејдан изаћи, 0726    Него устај, да се огледамо!“ 0727    Њојзи вели Владикић Јоване: 0728    „Осиди коња, под шатор униђи, 0729    Да се рујна напијемо вина, 0730    Да ми своје пречестимо душе, 0731    Данас ником ваља умирати, 0732    По несрећи могу и обадва.“ 0733    Њему вели сестра Хрњичина: 0734    „О копиле, Владикић-Јоване! 0735    С ким се бијем, ја с оним не пијем. 0736    Кад ћу мрити, не ћу вина пити, 0737    Него устај на мејдан јуначки!“ 0738    Тада Јован на солдате викну: 0739    „Брже мени великог путаља!“ 0740    На ноге скочи Владикић Јоване, 0741    Па посиде великог путаља, 0742    Дадоше му копље убодицу, 0743    А на копљу медједија глава, 0744    Она зива ко када је жива, 0745    С отим плаши коње у мејдану. 0746    Изјахаше ате на пољане, 0747    Хрњица им мејдан размирио 0748    У дуљину шездесет копаља, 0749    У ширину дваест и четири. 0750    Кад у мејдан ате ускочише, 0751    Ајки вели Владикић Јоване: 0752    „Како ћемо мејдан учинити?“ 0753    Њему вели сестра Хрњичина: 0754    „Душманине, како теби драго! 0755    Твоје звање, твоје обирање!“ 0756    „ „Кад је, Туре, како мени драго, 0757    Ти зајаши од табора свога, 0758    А ја хоћу од логора свога, 0759    Па ћемо један другом полетити, 0760    Гдје с’ сритемо, да се ошинемо!“ 0761    Док рекоше, ате зајахаше, 0762    Они један другом полетише. 0763    Кад је њима на ударцу било. 0764    Отишће Јован копље са рамена, 0765    Дорату добру паде међу ноге, 0766    А добар се да поплаши не ће, 0767    Хитро их добри ати пронесоше. 0768    Хитро Ајка поврати дората, 0769    Јован врати великог путаља, 0770    Па с’ о мале пушке појагмише, 0771    Ободвоје пушке прометнуше, 0772    Сам се дорат на кајасу врати. 0773    А кад виђа Владикић Јоване, 0774    Он побиже у своју ордију, 0775    За њим Ајка наметну дората, 0776    Па у логор за њим ускочила, 0777    А у модар пламен огризнула. 0778    Долети Мујо диздар-Османаги: 0779    „Дај ми, брате, великог ђогата, 0780    А ти јаши великог алата!“ 0781    Пазарише ате на пољанах, 0782    Мујо фрци на ђогата свога. 0783    Кад полети на ђогату своме: 0784    („Давор ђого, гезгинџија стари!“) 0785    А за њиме оба брата млада, 0786    Сви Личани ате поклопише, 0787    Бајрактари у суре стадоше, 0788    А завика бег Мастајбег Лика: 0789    „Брже дову, Шувел-ефендијо, 0790    Да брез дове не гину јунаци!“ 0791    Ефендија дову заучио, 0792    А остали аминују Турци. 0793    Стаде вика малог Радована: 0794    „Давор Тале, Богом побратиме! 0795    Нами, брате, дова не трибује.“ 0796    То он рече, паде по гаврану, 0797    Ћаше Раде муну ујагмити, 0798    На се први ватру измамити, 0799    Али не да Ђулић бајрактару, 0800    Јер се ј’ Ђулић на то научио. 0801    Стаде црне земље тутљевина, 0802    А Динаре клете гудљевина, 0803    Јере Турци плахо ударише, 0804    Котарани ватром дочекаше. 0805    Пуче лунта, заврже се пунта, 0806    Само с’ једном ватром преметнуше, 0807    Па с’ о голе ћорде појагмише, 0808    Па се с њима помишаше Турци: 0809    Сабља сива, а крв се пролива, 0810    Фрцају једним главе са рамена, 0811    А гдјекојим руке из рамена, 0812    Турци вичу: хала и Алија! 0813    Власи вичу: Језус и Марија! 0814    Гдје удара Мујо и Алија, 0815    Ту Марија да поможе не ће. 0816    Гонише се три пуна сахата, 0817    Паде магла од неба до земље. 0818    Магла није, што је од године, 0819    Вен од хитра праха пушчанога 0820    И од паре коњске и инсанске. 0821    Бег искочи на мерају траву, 0822    Па он фрци са голуба свога, 0823    Па срџазу баци на мерају, 0824    Паде беже по срџази златној, 0825    Па он једну дову заучио, 0826    Врло кратку, ама Богу драгу: 0827    „Дај ми, Боже, вихар са планине, 0828    Да подигне маглу по разбоју 0829    Да ја видим, чија гине војска.“ 0830    Врло бегу кабул дова била, 0831    Па му вихар пухну са планине, 0832    А потира маглу по разбоју, 0833    Кад ал власи плећа окренули! 0834    Окупише на алаје Турци, 0835    Власи трчу, из све главе вичу: 0836    „Мрцињашу, жалосна ти маја! 0837    Носи дупе мору у шкуљеве, 0838    Ни тамо ти остајања нема! 0839    Јер је сашо и Тале и Раде, 0840    Закона ми, утицања нема!“ 0841    Онда беже по разбоју пође, 0842    Па преврће мртва и рањена, 0843    Изнесе својих стотину шехита 0844    И педесет својих рањеника. 0845    Све шехите своје покопаше, 0846    А рањеним сале поградише 0847    На два коња, на копља четири. 0848    Свак је бегу на хесаб изишо, 0849    Ал му нејма сестре Хрњичине. 0850    Да видимо Ајке Хрњичине! 0851    У лисков је кланац ускочила, 0852    Потирала Владикић-Јована. 0853    На Црнају кад искочи Ајка, 0854    Па погледа са дората мамна, 0855    Владикића оком угледала, 0856    Дори сестра вели Хрњичина: 0857    „Давор доре диздар-Османаге! 0858    Видиш, драги, Владикић-Јована: 0859    Путаља бије са обидве стране. 0860    Данас ти је стигнути Јована, 0861    Ја цркнути низ Црнају клету.“ 0862    Па од паса одапе канџију, 0863    Коња шину са обидве стране, 0864    Више с’ добар не да ошинути, 0865    На ливу се страну прекривио: 0866    Добар дорат ко кад има крила, 0867    Тура прве крај ушију ноне 0868    Баш ко оро испод облакова. 0869    Владикића сустиже дивојка, 0870    Не хћеде га сабљом ударити, 0871    Вен се фати перна буздохана 0872    Од облука великом дорату, 0873    На узенгије одапри се Ајка, 0874    Па удари Владикић-Јована 0875    Више паса и малих пушака. 0876    Како га је липа ошинула, 0877    Извали га из седла путаљу, 0878    Па он паде у траву на главу, 0879    Јован паде, добар путаљ стаде, 0880    Јер се ј’ путаљ хамли пригодио. 0881    Њему скочи на плећа дивојка, 0882    Па његове савезала руке, 0883    Па његова посиде путаља, 0884    У једеку поведе дората, 0885    Па потира Владикић-Јована, 0886    Гони њега руку савезатих 0887    Под пусетом и свом ђеисијом. 0888    У лискови кланац ускочила, 0889    А бег Лика војску искупио 0890    И по власих шићар покупио, 0891    Па бег чека Стамболије Але. 0892    Из Лисковца кад искочи Ајка, 0893    Ајка с’ фати у хегбе дорату, 0894    Фес-капу је своју извадила, 0895    А око ње лале поредате, 0896    Она сними пошу јењичарску, 0897    Капу турну над обрву своју, 0898    А стаде јој дукат над очима, 0899    Који важе четири цекина. 0900    Она виче Владикић-Јована: 0901    „Окрени се, Владикић-Јоване! 0902    Па ти виђај код Лисковца кланца, 0903    Ко те гони руку савезатих! 0904    Знаш, Јоване, да ниј’ мушка глава, 0905    Вен те гони једна женска глава 0906    Под оружљем и свом ђеисијом.“ 0907    Кад с’ окрену Владикић Јоване, 0908    Па јој лале виђа над очима, 0909    Он дивојци тихо говорио: 0910    „О дивојко на путаљу моме, 0911    Тако т’ твога Бога великога! 0912    Осици ми са рамена главу, 0913    Не гони ме свом на очи бегу, 0914    Да ме виде личке набодице. 0915    Да ме гони једна женска глава!“ 0916    „ „Знај, Јоване, да је сићи не ћу, 0917    Баш ћу те дати Лики Мустајбегу.“ “ 0918    Опет сними фес-капу са главе, 0919    Па је баци у хегбе дорату, 0920    А устаче пошу јењичарску. 0921    Ја када се помоли дивојка, 0922    Па је беже очима видио. 0923    Гдје она гони Владикић-Јована, 0924    Бегу драго, чем хесаба нема. 0925    Кад до бега дотира путаља, 0926    Салам даде, па га осиднула, 0927    Па беговој полетила руци, 0928    Бег не даде руке пољубити, 0929    Ћадиваше Ајку прегрлити, 0930    Међу вране очи пољубити. 0931    Вишта ј’ глава Ајка Хрњичина, 0932    Не даде се бегу пољубити, 0933    Нег му даде дила савезана, 0934    А бег турну у џепове руке, 0935    Па јој даде триста маџарија 0936    И даде јој од злата челенку: 0937    „Хај аферим, Стамболија-Але! 0938    Сад ја знадем, да си мушка глава.“ 0939    А бег зовну Талу Личанина, 0940    Па му даде Владикић-Јована. 0941    Кад га узе Тале Личанине, 0942    Дофати га челикли наџаком, 0943    Стаде дрека Владикић-Јована. 0944    Њему вели Тале Личанине: 0945    „Муч’, слапчино, Владикић-Јоване! 0946    Шта се кривиш од једног наџака, 0947    Шта ће теби бити од стотине, 0948    Док ти са, мном до Трновца сађеш?“ 0949    Отале се беже повратио, 0950    Управи силу на горње Котаре 0951    А до куле Владикић-Јована, 0952    Па му билу поробише кулу, 0953    Поробише, па је запалише. 0954    Нађош’ у њој мекахних цекина, 0955    Троје хегбе насуше цекина, 0956    Уфатише Миљку Владикића, 0957    Рођену сестру Владикић-Јована, 0958    Уфати је Хрњичића Ајка, 0959    Па је за се на путаља баци. 0960    Бег окрену у Динару клету. 0961    Кад он сађе на мехке рудине, 0962    Туди беже силу уставио, 0963    Сав дојунлук право подилио: 0964    Здраву даде право подједнако, 0965    А рањену по два паја даје, 0966    Да иде двору, да се брже личи, 0967    Ко ј’ погино, по три оставио, 0968    Па га шаље дици и оџаку, 0969    Нек с’ сироте на оџаку хране, 0970    Нек спомињу родитеља свога. 0971    Да видимо Хрњичица Ајке! 0972    Она одриши великог дората, 0973    Па га даде диздар-Османаги: 0974    „Ето т’, ага, доре великога 0975    И брез ране и брез мртве главе!“ 0976    Па подвикну танко гласовито: 0977    „Чујете ли, личке набодице! 0978    Ово није Стамболија Але, 0979    Нег је Ајка, сестра Хрњичина!“ 0980    То им рече, паде по путаљу, 0981    Побиже дикла низ мехке рудине, 0982    Па окрену преко Плишевице 0983    И однесе Миљку Владикића, 0984    А остаде бег Мустајбег Лика. 0985    То је мрско свакој набодици, 0986    Гдје ј’ дивојка на мејдан изашла 0987    Код толиких личких набодица. 0988    Расу с’ сила на мехких рудинах, 0989    Три Хрњице за сестром кренуше 0990    И за њима Крајишници млади, 0991    А окрену до Трновца Тале 0992    И отира Владикић-Јована. 0993    У Тале је кула на Трновцу 0994    Од лискова прућа оплетена, 0995    А зеленим шашом покривена. 0996    Уђе Тале у своју одају, 0997    Па изнесе Тале букагије, 0998    У њих врже великог кулаша. 0999    Врже једну ногу кулашеву, 1000    Другу ногу Владикић-Јована, 1001    Па их одби Лици на обалу. 1002    Ту их Тале често облазио, 1003    Сваког дана по два и три пута, 1004    Па их тимар чини на обали: 1005    Свог кулаша глади чешагијом, 1006    А Јована челикли наџаком. 1007    Тако прошло за четири дана. 1008    Када пето јутро освануло, 1009    Бегу паде књига на колино, 1010    Бег је узе, па је разавио, 1011    Кад ал књига с камена Котара, 1012    Направили котарски сердари, 1013    А посло је Иван капетане: 1014    „Ето т’, беже, књига написата! 1015    Де нам врати Владикић-Јована, 1016    За њег ишћи главно дуговање!“ 1017    Хоће беже, Талу добавио, 1018    Брез Тале га не зна уцинити, 1019    Тале каже, а бег књигу пише: 1020    „Ето књига, котарски сердари! 1021    Хоћете л’ нам дати дуговање: 1022    За Јована три товара мала 1023    И тридесет дебелих волова 1024    И двадесет крава јаловица 1025    И стотину приходних овнова, 1026    Товара тријест вина и ракије? 1027    То ако ћете дати дуговање, 1028    Ми ћемо вам Јована вратити. 1029    Ако нам не дате дуговање, 1030    Хоћемо ’га на колац дигнути 1031    На Удбини, граду над капијом, 1032    Нек му мртве очи погледају, 1033    Куде су му живе четовале.“ 1034    Направише, па је оправише. 1035    Кад им књига на Котаре сиђе, 1036    Састаше се котарски сердари: 1037    На трговце метнуше цекине, 1038    На подруме дебеле волове, 1039    На појате краве јаловице, 1040    На торове приходне овнове, 1041    На биртије вино и ракију. 1042    Кад скупише главно дуговање, 1043    Послаше књигу бегу на Удвину. 1044    Подиже се беже са Удвине, 1045    И он узе тријест коњаника, 1046    И Тале му са Трновца сиђе, 1047    Он Јовану ићрам учинио, 1048    Јер Јована метно у кочије, 1049    А кочије харом покривене, 1050    Под кочије двије бедевије, 1051    Па одоше на Цетину равну 1052    На пољане Синобадевића. 1053    Кад ли сашо Иван капетане 1054    И уз њега тријест коњаника, 1055    Ишцерали главно дуговање, 1056    Примише жива Владикић-Јована, 1057    А бег главно прими дуговање, 1058    Па се беже на Удвину врати. 1059    Докле Иван на Котар изиђе, 1060    Па подиже са кочија хару, 1061    Кад али се Јован охладио. 1062    Онда вели Иван капетане: 1063    „Како се ’вако могох погодити! 1064    Жива примих Владикић-Јована, 1065    Па га мртва стирах на Котаре, 1066    А толико дадох дуговање!“ 1067    Лако му се погодити било! 1068    Ког је годиц Тале подворио, 1069    Оном се је тако догодило. 1070    А Хрњице сиђош’ на Кладушу, 1071    Ајка Миљку брату поклонила, 1072    Свом млађему брату Омерици. 1073    Наставише чинити весеље, 1074    Они Миљку потурчише липу, 1075    Оженише малог Омерицу. 1076    Тако се је Омер оженио.